Школа

 ДРАГИ УЧЕНИЦИ, НАСТАВНИЦИ И РОДИТЕЉИ

Министарство просвјете и културе Републике Српске иницирало је пројекат Подстицај тимовима за подршку надареним и талентованим ученицима за рад са талентованом и даровитом дјецом у школама Републике Српске. Кроз пројекат ће бити развијен свеобухватан програм подршке даровитим и талентованим ученицима. Уз подршку наведеног министарства, а у сарадњи са Републичким педагошким заводом, Друштво психолога Републике Српске је у току овог полугодишта одржало обуке за 509 чланова Тимова за подршку надареним и талентованим ученицима како би се оснажили њихови професионални капацитети.

Обуке је водила проф. др Милица Дробац Павићевић са Филозофског факултета у Бањој Луци, а обуци су присуствовали и представници наше школе Оливера Спасојевић, наставница српског језика и Марина Чајић, школски психолог. Тема обуке је била препознавање даровитих и талентованих ученика. Радујемо се јер је ова активност тек почетак рада на системском пружању подршке и осмишљавању програма рада са даровитим и талентованим ученицима у свим школама Републике Српске, јер као што је речено „Надарена дјеца су нада и ослонац наше домовине.“

 Свима вама желимо срећне предстојеће празнике и уживање у заслуженом одмору у току распуста!

Ваш психолог

 ЈА ТО ХОЋУ!

 ЈА ТО МОГУ!

Драги другари,

колико пута вам се десило да у школи донесете одлуку како ћете од данас редовно учити и остварити бољи успјех и онда сте дошли кући, поспремили торбу, сјели за радни сто и НИШТА?

Као да сте изгубили „вољу“ за учењем, затворили сте књигу и отишли да се играте. Неке од вас би послије мучила и тета Савјест јер нисте научили оно што сте требали и јер нисте остали досљедни вашој одлуци.

Оно што вам недостаје јесте мотивација.

Најједноставније речено мотивација је жеља да остварите неки свој циљ и спремност да уложите потребан напор у остварење тог циља.

Постављање циља је пола успјеха и зато сами себи поставите јасне циљеве које оцјене желите да имате на крају полугодишта или на крају школске године.

Редовним радом и учењем избјећи ћете да вам се градиво нагомилава и да дођете у ситуацију да кажете себи „Ја то никада нећу стићи научити“.

Одбаците мисли као што су „Ја сам глуп/а“, „То је претешко за мене“, „Никада то нећу успјети“, јер на тај начин себи само одмажете.

Сјетите се оног сјајног осјећаја поноса и задовољства када након уложеног труда добијете оцјену коју сте жељели па када вас похвале наставници и ваши родитељи. И на крају када сами себи кажете „Браво!“.

Вриједи, зар не?

Ваш психолог

 ПРОКРАСТИНАЦИЈА

Да ли ти се дешавало да све лијепо испланираш када се ради о твојим школским обавезама и када дођете до тога да их започнеш и кренеш да их оствариш кажеш себи Сутра ћу. И тако из дана у дан. Овакво понашање се назива прокрастинација и подразумијева одлагање извршавања обавеза без неког оправданог разлога. Не дешава се само код вас ученика него се дешава и међу одраслим људима. Такође, није повезано само са школским или радним обавезама, него и у сакодневним животним активностима па чак и у слободном времену људи.

Најчешћи разлози због чега се извршавање неке обавезе одлаже су:

• страх од неуспјеха (плашимо се да резултат тога што радимо неће бити довољно добар, односно да ће бити лош);
• смањена мотивација;
• ниско самопоуздање;
• самокритичност;
• перфекционизам (резултат нашег рада „мора бити савршен“);
• несигурност;
• претјерана брига;
• неорганизованост;

Како то усвари изгледа? Када треба да учиш за нпр. контролни рад из неког предмета почињеш да бринеш и сматраш да ћеш остварити лош резултат, па онда радиш било шта друго само да не учиш и не припремаш се за провјеру знања (спремаш собу, претражујеш садржаје на друштвеним мрежама, изводиш кућног љубимца у шетњу и сл.). Привремено престанеш да бринеш и да се плашиш, али чим завршиш са спремањем, оставиш телефон или се вратиш из шетње поново осјећаш забринутост, понекад чак и израженије него раније, и грижу савјести.

Како можеш себи помоћи у оваквим ситуацијама?

• направи свој план и редовно се посвети учењу јер на тај начин смањујеш могућност нагомилавања школског градива и појаву притиска;
• постави себи циљеве које желиш остварити из сваког предмета јер ће ти и они бити извор мотивације у данима када кренеш са одлагањем;
• редовним радом повећаваш шансу за што бољим успјехом што ће допринијети твојој мотивацији и подизању самопоуздања;
• води рачуна да у простору у којем учиш нема ничега што би ти одвлачило пажњу (мобилни телефон, ТВ, рачунар);
• опрости себи ако ти се већ дешавало да одгађаш своје обавезе;
• награди себе због оствареног успјеха свим оним у чему уживаш и што ти ствара осјећај задовољства;
• разговарај са својим родитељим и пријатељима о томе како се осјећаш;
• потражи савјет психолога.

 Има једна изрека која каже да је Вријеме највриједнија ствар коју човјек може да потроши и зато настој да га користиш тако да редовно извршаваш своје обавезе како код куће тако и у школи јер ћеш и на тај начин сам/у себе усрећити.

 Марина Чајић