Другарство
БУДИМО ДОБРИ ДРУГАРИ ЈЕДНИ ДРУГИМА
- јун је Међународни дан дјеце жртава насиља.
Насилно понашање међу дјецом је свако оно понашање које има за циљ да нанесе бол (физичку и/или психичку) другом дјетету које то покушава избјећи, а које има интензитет и трајање.
Велики број ваших другара који су жртве насиља ријетко кад се одлуче да пријаве било који облик насиља који се над њима врши. Дјеца која су жртве насиља веома често су тужна, имају ниско самопоштовање, уплашена су и несигурна. Често им се не долази у школу, а понекад и мијењају пут којим се крећу од куће до школе. Неријетко им ослаби и школски успјех због проблема са концентрацијом који је посљедица насилног понашања које се над њима врши.
Шта да радите ако посумњате да је неко од ваших другара жртва насиља?
Уколико имате сазнања о томе или сумњате да је неки ваш другар или другарица жртва насиља обавезно то кажите некој старијој особи (родитељима, одјељењском старјешини, предметном наставнику или неком из стручне службе школе).
Исто тако, уколико знате да се неки ваш другар или другарица из школе понашају насилно према неком обавезно и то пријавите, јер „чувањем такве тајне“ ви нећете помоћи свом другу или другарици.
Учите и научите да се на добар начин понашате како према другарима који су слични вама тако и према онима који се од вас разликују по било чему.
Ваш психолог
КАКО УПОЗНАТИ И ЗАДРЖАТИ ПРИЈАТЕЉА
Драги другари, с обзиром на то да је пријатељство веома битно за сваког човјека како би што лакше и љепше ишао кроз живот ево неких малих савјета како можете упознати и задржати пријатеља.
- Активирај се – не треба да увијек чекаш да неко предузме први корак. Учлани се у секције или неке друге активности гдје ћеш се дружити са својим вршњацима.
- Покажи интересовање – гледај у очи особу која ти се обраћа и обрати пажњу на оно што ти говори. Немој да говориш само о себи; питај је нешто о њој.
- Дозволи да те упознају – када видиш да је добра прилика испричај нешто о својим интересовањима, нечему до чега ти је стало и својим талентима, али настој да се не хвалиш.
- Буди искрен/а – говори истину о себи, о ономе у шта вјерујеш и до чега ти је стало. Прави пријатељи воле искрене пријатеље.
- Буди увијек ту за пријатеља – пријатељство није само када смо ту да дијелимо срећу и да се смијемо са пријатељем. Важно је да пријатељ зна да са тобом може да подијели и своје проблеме и да си уз њега да му помогнеш.
- Прихватај различитост – твој пријатељ не мора да размишља на исти начин као ти или да се понаша слично.
- Научи да препознаш пријатеља – особе које оговарају и исмијавају друге данас ће ти то говорити у лице, а сутра ће врло лако тако оговарати и тебе, али иза твојих леђа.
Прави пријатељ буди – прихватај и не суди.
Марина Чајић
ТОЛЕРАНЦИЈА
Најједноставније речено толеранција је поштовање свега што се разликује од нас. Она подразумијева поштовање туђих начина размишљања, ставова, избора (музике, начина облачења, друштва и сл) и, уопште, начина живота.
UNESCO је 1995. године дао дефиницију толеранције и дио те дефиниције гласи овако: „Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим свјетским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је занована на знању отворености, комуникацији и слободи мишљења, савјести и увјерењу. Толеранција је хармонија у различитостима.“
Међународни дан толеранције обиљежава се 16. новембра.
На који начин показујемо толеранцију?
Толеранцију показујемо самим интересовањем, љубазношћу и прихватањем различитости. Развоју толеранције доприносе емпатија, моралне вриједности, разликовање доброг од лошег, познавање темељних људских права и сличности које постоје међу свим људима, а одмажу предрасуде (ставови који постоје о неком појединцу,
а да нису засновани на основу стварног искуства са том особом) и стереотипи (распрострањена увјерења о неким групама људи). Да бисмо могли да будемо толерантни треба да преиспитујемо своје предрасуде и стереотипе.
Прихватање и разумијевање различитости темељ је квалитетније комуникације и живота цијеле друштвене заједнице. Богатство живота налази се у тој различитости. Прихватањем и уважавањем других људи који размишљају другачије од нас, другачије се понашају, другачије причају или се другачије облаче ми обогаћујемо и сами себе јер учимо нешто ново од њих.
„Тест храбрости долази када смо у мањини. Тест толеранције долази када смо у већини.“ Ралф Сокман
Ваш психолог
ЕМПАТИЈА
Драги другари велики и мали, јесте ли икад чули за ријеч емпатија? Знате ли шта она значи?
Емпатија је способност да разумијемо осјећања других другара, односно како се они осјећају у некој ситуацији, на примјер:
-Како се осјећа другар којег сви из одјељења задиркују или другарица са којом нико не жели да се дружи или како се неки другар осјећа када му мама или тата дођу из иностранства кући за викенд, али исто тако како се осјећа када дођe понедјељком у школу након њиховог одласка или како се осјећа другарица која је добила јединицу из неког предмета јер није могла да се концентрише на учење пошто се њени мама и тата разводе.
Примјера може бити безброј, а и сами можете да направите властиту листу примјера из вашег одјељења, породице, другара из улице или насеља и да покушате да се замислите у њиховој ситуацији. Како бисте се осјећали тад? Да ли би та осјећања утицала на ваше понашање? Како бисте тада вољели да се неко понаша према вама? Да ли би вам било драго да вас неко разумије и пружи другарски руку?
Драга дјецо, емпатија је веома битан састојак у рецепту за другарство и веома је важно да је вјежбамо сви. Како ви мали, тако и ми велики. Зато је веома важно да препознамо и разумијемо и наша властита осјећања. Некада то није баш лако и треба нам помоћ других, старијих. Будите слободни да причате о својим осјећањима са родитељима, учитељима, наставницама, педагогом, психологом или било којом особом у коју имате повјерења. Када будемо научили да препознамо властита осјећања, биће нам лакше да разумијемо како се неко други осјећа.
Хајде да предстојећи распуст искористимо и да сви радимо на томе да је његујемо и пустимо да нам емпатија испуни и загрије наша срца и да од наредне школске године другарством испунимо учионице, ходнике и двориште наше школе. Тако ћемо сви да се осјећамо боље, јер знамо да нас тамо чекају они који нас разумију и подржавају на том путу одрастања.
Ваш психолог