Сигурно сте ових дана у учионици број 47, иначе учионици српског језика, на прозору угледали мноштвовама познатих биљака. Мало је оних који нису чули за босиљак, рузмарин, пелин, тамјанику и нарцис, алипуно их не зна да су ове биљке веома често спомињане у нашој усменој књижевности.
Биљке у народној књижевности– назив је пројектног задатка, који су чланови новинарске секције радилитоком марта-априла 2024.године. Пројекат је у корелацији српског језика са биологијом, али и са фармацијом и медицином. Ученици су били мотивисаниунапријед задатим истраживачким задацима у оквиру којих су могли да истакну своју креативност и знања стечена током протеклих мјесеци.
Циљ је био да одаберу и анализирајународне лирске пјесме у којима се наведене биљке спомињу, затимда пронађу биље у Речнику српских народних веровања о биљкама, Веселина Чајкановића; истражеботаничке карактеристике и значај тог биља, примјену као и да открију његову симболику и вјеровање које постоји у народу везано за њихова љековита својства. Ученици су користили уџбенике, енциклопедије и интернет. Сакупљене податке сабрали су у јединствену цјелину и израдили пано са цртаним илустрацијама, за које је била задужена Дејана Гајић, уч.VII1.Новинари-истраживачи били су: Анастасија Пезер,уч.IX3, Марина Јањић, Мариа Прерадовић, Јана Живковић, Марина Ивановић, Анастасија Грумић и Вања Живковић,уч.VII1, Катја Врховац и Сара Кнежевић,уч.VII3, Вања Малешевић и Маријана Станкић,уч.VI1 и Анђелина Митровић, уч.VI2.
Други дио пројекта је био, можда, још занимљивији. Требало је биље о којима су истраживали и засадити. Било је ту посла за све. Опуштено, уз веселу атмосферу, ништа није било тешко. Саксија по саксија и учионица је озелењела. Могли су да виде, опипају и осјете мирис биљака од давнина познатих у нашем народу.Једино им је за ружу требало више простора, те је ружа своје мјесто пронашла у школском дворишту.
А једног дана, кад године пролете, и нашу новинарску дружину пут нанесе до ,,старе“ школе, та црвена ружа,,симбол љубави“, биће им вјечни подсјетник на једно дивно дружењетоком рада на овом пројекту.
Дијана Врховац, водитељ секције
