Кажу да није задатак сликара да прича и објашњава о свом дјелу, већ да опчини, на посебан начин, оног који гледа, љепотом.

И успјело је то једној, сада већ бившој, ученици наше школе. Били смо задивљени вољом и упорношћу те дјевојке, која је читаво друго полугодиште и јуни мјесец провела у полумрачном ходнику према зборници, покушавајући да му удахне живот, а просто опчињени коначном формом оног што је створила. Освијетлила је тај ходник, а његов зид као да је проговорио.

Она се зове Хелена Прерадовић. Има петнаест година и крајем школске 2024/25. године завршила је девети разред. По завршетку основне школе уписала је средњу медицинску, смјер педијатријски техничар.

Наставник ликовне културе Жељко Жунић дао је Хелени приједлог за мурал и кренуло се са осмишљавањем истог. Рекао јој је да сама изабере шта ће осликавати, да буде своја и да слика у свом стилу. Тако је, како сама каже, заронила у свој свијет маште и створила ову занимљиву причу.

Мурал је рађен дуго, скоро читаво једно полугодиште и дуже, зато што је сачињен од мноштва детаља и њој је то био први пут да слика на зиду. Избор боја је био веома разнолик, јер је жељела да одише ведрином и различитим бојама. Кориштене су темпере и кистови различитих величина. Прича мурала је доста сложена пошто се састоји из доста детаља и ликова. Свако може да је види на свој начин. Ова је плод њезине маште, наравно, баш зато су ту виле, сова и многобројне остале животињице и природа које чине једну цјелину и праве хармонију.

Хелена каже да се сликањем и цртањем бави од малих ногу. И дан-данас то јој је једна од омиљених занимација и воли да кроз сликање показује своје емоције. Њени омиљени мотиви су природа и нестварни ликови попут вила, принцеза, неких јунака и томе слично, а техника акварел. Наводи да сликање,сигурно, неће бити њено примарно занимање, али да ће му се радо враћати и бавити се тиме као хоби.

Њена порука за основношколце и оне који настављају образовање у средњој школи, је да не одустају од својих снова и малих хобија као што је њој сликање. Поред учења, треба да се посвете тим сновима и да стварају умјетност. Нека се не обазиру пуно на мишљење осталих, већ да буду одважни и истрају у својим жељама.

Сагласни са њеним размишљањем о умјетности и животу уопште, остаје нам да јој у име колектива ЈУ ОШ ,,Никола Тесла“ захвалимо и пожелимо срећу у наставку школовања и животу.

Новинарска секција