Тешко је повјеровати да су ове фотографије настале посљедњег новембарског дана ове године, у пећини Растуша и ,,Еко-оази“ Укриница, на пола сата вожње од Прњавора.

Љубазни домаћини, чланови Планинарског друштва „Визант 74274“ Чечава, организовали су за  чланове ПАК „Скитнице“ и тридесет седам ученика наше школе, шетњу кроз село до пећине Растуша. Сунчан и прохладан дан, послужио је не само да се ужива у пјешачењу већ и да се искористе хрпице снијега који се још није отопио да се током ходања дјеца грудвају.

На улазу наш водич Данијел констатује да је дошло до прекида напајања електричне енергије у десном каналу пећине, што се показало као предност, јер смо тај дио прошли користећи лампе на телефонима, са осјећајем да смо прави истраживачи. Видјели смо доказе, остатке пећинског вука и медвједа, носорога и лава, које су пронашли стручњаци истражујући овај локалитет у неколико наврата. Леопардова шара, која је пронађена у још само двије пећине у Европи, знаменитост је растушке пећине. У прошлим временима и човјек је овдје тражио заклон. Тренутни становници пећине, слијепи мишеви, који су висили по зидовима, нису пуно марили за нашу посјету, у фази зимског сна мирују до прољећа и чекају нове генерације инсеката да се појаве у околини пећине.

Иако је дан био сунчан, осјетили смо температурну разлику по изласку из пећине, гдје је тринаест степени стална температура. Одмах је наступило загријавање, гањање по оближњој њиви.

Кући нам се и није баш журило је су нас чекале обавезе, ударне четири седмице до краја полугодишта. Домаћини су предложили да посјетимо и  „Еко-оазу“ Укриница, уређено излетиште на мјесту некадашње депоније. Спортски терени, игралиште за дјецу, надстрешнице, изложене алатке и оружја која су се некада користила, привукли су пажњу дјеце, али најинтересантније је ипак било играти се у блату и бацати каменчиће у ријеку.

У име ученика Основне школе „Никола Тесла“ и у моје име захваљујемо планинарима из ,,Византа“ и ,,Скитница“ на дивно проведеном дану у нашем комшилуку.

                                                          Александра Вукајловић, планинарско – еколошка секција