Није то био обичан недјељни дан, нити се гледало што је сутра опет тај понедјељак. Био је то дан за опуштање, разговор, шетњу и дружење. Стаза некима позната, некима не, али сигурни смо да ће се сви из ове екипе још једном вратити у Хашане.
Традиционално, ПАК ,,Скитнице“ Прњавор организовао је 3. новембра 2024. године, једнодневну акцију ,,Стазама Ћопићевог дјетињства“. Пјешачило се стазом дужине 12 километара, лаганом и погодном за све узрасте. Шетњи су се прикључили и старији и млађи, по први пут и чланови новинарске секције ЈУ ОШ ,,Никола Тесла“.
И вријеме нам је било наклоњено, ни превруће, ни прохладно, додуше тмурно и магловито, али новембар је. Зато смо могли, шетајући овим подгрмечким крајем, уживати у бојама које само јесен може да дочара, тишини и љепоти природе као да смо у самом Прокином гају из Бранкових ,,Орлова“.
У дјелима Ћопића овјековјечено је пет воденица, након извјесног времена стижемо до једне од њих – дједа Тришиног млина, а испред нас дочекује и поздравља дрвени мачак Тоша. Правимо паузу, на све стране смијех, граја, фотографисање… Наравно, прелазак ученика преко мостића, балвана, нешто је што се не прескаче, срећа па нико од ученика није завршио у води. У једном тренутку угледасмо старину са великим брковима и шеширом, пољар Лијан главом и брадом, но то је био локални ловац са својим насмијаним ловачким друштвом. Сви су љубазни, срећни што виде толико дјеце на окупу, у природном окружењу.
Настављамо даље према родној кући великана српске књижевности. Иако су на почетку честа питања водичима и наставницима била колико још треба шетати, да ли је далеко и слично, таква питања су све рјеђа, а пут све занимљивији у ишчекивању онога што слиједи. Брзо стижемо до Бранкове куће, тачније реплике, која је обновљена 2020. године. У дворишту је учионица на отвореном, гдје нам Блаженка Кењало, директор ЈУ ,,Башта сљезове боје“, држи кратко предавање о животу и раду нашег књижевника, те говори о пројектима који се реализују током године у циљу промоције његовог лика и дјела.
По групама од 15 ученика улазимо у кућу и пажљиво прегледамо музејске експонате, фотографије, Бранкова свједочанства из основне школе, његове рукописе који су сачувани, писаћу машину на којој је радио, новинске текстове и карикатуре писца. Заиста једна занимљива поставка коју вриједи погледати. Прави домаћини, желећи да нас угосте, припремили су домаће бухтле и штрудле, са џемом који се топи у устима, маком и орасима, а ми још како спремни на тако укусан залогај послије пјешачења. Уз домаћи сок од зове, тражило се парче више. Док се сладимо, посматрамо пејзаж, простране ливаде, шуме под Грмечом, полако се пробија и сунце, а магла разилази. Не иде нам се, али ваља ићи даље. Нашој пустоловини ту није крај.
Идући сеоским путем, савладавамо још понеки успон и долазимо пред основну школу коју је писац похађао. Спомен-школа ,,Бранко Ћопић“ и њене двије учионице ,,оживјеше“ чим су дјеца крочила у њу. Бранкова клупа им је била посебно интересантна. Зидови учионица и ходник пуни су паноа, слика, цртежа и пјесама о човјеку чије име носи школа. За крај, једна заједничка фотографија наше веселе дружине, наравно, покрај бисте прослављеног писца чији смо родни крај походили.
Идући ,,Бранковим стазама“, сви смо се тог дана вратили у мислима дјелима које смо некад читали, које још увијек читамо и читаћемо их, јер Ћопић је писац без чијих дјела се не може замислити одрастање данашњих и будућих генерација.
Новинарска секција ЈУ ОШ ,,Никола Тесла“
